Avion slijeće u "Sarajevo, ljubavi moja" u 22.45. Fatam prvi taksi, skršeni golf koji je nekad imao i amortizere, ali eto, nije za birati u ovaj gluhi sat. Sjednem otraga i kao uvijek u Sarajevu, odmah krene konverzacija:

"Hotel Evropa, može?"
"Šta ne b' moglo. A vi iz Zagreba, je l'?"
"Da", kažem.
"Jooj, a kako je u Zadru? Tamo sam iš'o uvojsku, osamdes't šeste. Bijo desetar, a moj vodnik..."
I krene klasična muška jugonostalgičarska priča o vojsci, Titu, partiji, glupim vojnim zapovjednicima, babi "što je im'o automehaničarsku radionu, eno ju bombardovalo u ratu, da mu je babo živ, ubijo bi se od muke šta je ostalo od Juge...".
 

Novosti 25